U cilju provere bezbednosti i kvaliteta prehrambenih proizvoda biljnog porekla u Republici Srbiji, a prema planu aktivnosti, poljoprivredni inspektori nadležni za bezbednost hrane biljnog porekla izvršili su uzorkovanje 114 proizvoda. Na osnovu izveštaja akreditovanih laboratorija neispravnost je utvrđena kod 14 proizvoda (12,28%). U samo jednom proizvodu utvrđena je nepravilnost po pitanju bezbednosti proizvoda (mikotoksin u kukuruznom brašnu). Ostale nepravilnosti su se odnosile na deklarisanje – 9 uzoraka i kvalitet proizvoda – 4 uzorka (smanjeni voćni udeo u jednom nektaru i prisustvo surogata u kafi u tri slučaja). Rezultati analiza uzoraka uzetih u toku akcijske kontrole proizvoda biljnog porekla potvrđuju da su ove namirnice bezbedne za upotrebu.
U cilju provere bezbednosti i kvaliteta prehrambenih proizvoda biljnog porekla u Republici Srbiji, a prema planu aktivnosti, poljoprivredni inspektori nadležni za bezbednost hrane biljnog porekla izvršili su uzorkovanje 114 proizvoda.
Na osnovu izveštaja akreditovanih laboratorija neispravnost je utvrđena kod 14 proizvoda (12,28%). U samo jednom proizvodu utvrđena je nepravilnost po pitanju bezbednosti proizvoda (mikotoksin u kukuruznom brašnu). Ostale nepravilnosti su se odnosile na deklarisanje – 9 uzoraka i kvalitet proizvoda – 4 uzorka (smanjeni voćni udeo u jednom nektaru i prisustvo surogata u kafi u tri slučaja).
Rezultati analiza uzoraka uzetih u toku akcijske kontrole proizvoda biljnog porekla potvrđuju da su ove namirnice bezbedne za upotrebu.
Da potrošači mogu biti uvereni u bezbednost proizvoda biljnog porekla potrđuje i činjenica da su se registrovane nepravilnosti uglavnom odnosile na nepropisno deklarisanje proizvoda, dok je znatno manji procenat neispravnih proizvoda biljnog porekla na tržištu Republike Srbije po pitanju kvaliteta.
Od 2011 godine, a na osnovu analiza koje su rađene u cilju provere bezbednosti i kvaliteta prehrambenih proizvoda biljnog porekla u Republici Srbiji, može se zaključiti da je samo u dva slučaja utvrđena nepravilnost po pitanju bezbednosti (zdravstvene ispravnosti) proizvoda.
Upravo ova dva slučaja ukazuju da su planirane kontrole bitne i neophodne ali i da aktivnosti poljoprivredne inspekcije pokazuju rezultate, odnosno da je sve manje neispravnih proizvoda po svim osnovama (kvalitet, uključujući i deklarisanje, kao i bezbednost) na tržištu.